Центри

У БАНСКОМ, ПИРИНСКОМ ЗИМСКОМ ЦЕНТРУ ЕВРОПСКОГ РАНГА, НА СКИЈАЊУ, С ПАТИНОМ ПРОШЛОСТИ
Врата бугарских Алпа
Модерне стазе и туристичка инфраструктура, изванредне природне карактеристике, богато етно наслеђе у распону од архитектуре и музике до гастрономије, аутентични шмек тих калдрмисаних сокака и начичканих радњица, винули су овај градић у североисточном Пирину у сам врх зимског туризма на старом континенту. Ево шта су тамо недавно забележили уредници „Националне ревије”

Пише: Мишо Вујовић
Фотографије: Драган Боснић

Изградњом модерних стаза, туристичке инфраструктуре, смештајних капацитета, јединственом архитектуром, традиционалним кулинарским специјалитетима, културним наслеђем и гостољубљем мештана, бугарски градић Банско се за само десетак година пробио у сам врх зимских туристичких дестинација Европе. Смештен у подножју североисточног дела Пирина (највиши врх Вихрен 2.915 метара), удаљен 160 километара од ваздушних лука Софија и Пловдив, 220 километара од Солуна и нешто мање од Скопља, захваљујући врхунски постављеним стазама последњих година постаје једна од најатрактивнијих ски и сноуборд дестинација. Вожња најмодернијом гондолом од Банског до Бандеришке пољане, смештене на пространом платоу изнад којег се рачвају два ски правца – Чалинвалог и (1.100-1.600 метара) и Схилигарника (1.700-2.500) – траје двадесетак минута. Стазе су у распону од почетничких, са малим нагибом, до најекстремнијих, оних за врхунске професионалце, каква је стаза „Алберто Томба”. Њихова укупна дужина износи 70 километара, док је дужина гондола и жичара око 26 километара. Минулих година Банско је угостило најбоље светске смучаре у више дисциплина, од Светског купа у алпским дисциплинама за жене 2009, Европског купа у слалому за мушкарце 2010, Отвореног првенства Европе у биатлону средином фебруара и Светског купа у алпским дисциплинама за мушкарце 24. фебруара 2011.
 Мештани Банског поносе се слободарском историјом и устаничким духом овог некада сточарског краја, чија се туристичка стратегија управо заснива на традиционалном и етно наслеђу. У свакој добродошлици и први човек Банског, Александар Краваров, апострофира аутентичне вредности, од старих здања претворених у пријатне механе и ресторане између којих вијугају калдрмисане улице, до културне баштине на челу са Етно музејом, Галеријом старих икона, Црквом Свете Тројице, Музејом „Никола Ваптсаров”, Духовно-историјским центром „Свети Пајсије Хиландарац”
 „Банско је магична симбиоза природних благодати, историје, традиције и културе. Ово место нуди много тога за душу и тело. Овде, у овим калдрмисаним сокацима, сваки камен је историја. Сваки посетилац ће пронаћи део себе у легендама о херојским устаницима, или пак у ризници богатог културног наслеђа, у раскошном фолклору, у укусима националне кухиње, у оригиналном хумору, у атмосфери која одсликава аутентичност бугарског духа”, прича за Националну ревију градоначелник Краваров, показујући нам обронке моћног Пирина у чијем се најблагодатнијем делу сместио живописни градић.

КОД СТАРОГ КОМИТЕ

 „На територији наше општине налази се Национални парк ‘Пирин’, резерват природе заштићен од UNESCO-а. Сама планина Пирин има 23 врха изнад 2.500 метара и седам њих изнад 2.800 метара, што Банско чини ‘вратима бугарских Алпа’. Пирин у својим недрима крије 176 планинских језера, ‘кристалних очију’, како их зову љубитељи ове планине. Национални парк има 13 основних и 17 другостепених марш-рута. Организују се излети с фолклорним пикником, спортски риболов на смарагдним језерима, лов, рафтинг, а ту је и пребогати програм етно, фолклорних, музичких, уметничких манифестација и садржаја током целе године”, каже градоначелник Краваров, не кријући задовољство због све већег броја српских туриста.
Предузимљивост мештана Банског уочљива је на сваком кораку, од предусретљивих трговаца који стоје на вратима својих бакалница, уличних продаваца сувенира и антиквитета, живописних сељанки које нуде своје ручно плетене производе, уметника, до спољних „ловаца на госте” који у ниском старту прилазе туристима с визит-картама ресторана и клубова нудећи цео асортиман јела, пића и погодности.
И док се паркирамо насупрот хотелчића „Бојаново ћоше”, где нас је сместила љупка градоначелникова секретарица Магдалена, прилази омалени Филип, пожелевши нам добродошлицу на српско-бугарској језичкој мешавини и позивајући нас да посетимо механу „Код старог комите”. Архаични назив ове кафане, смештене у некадашњој изби камене једноспратнице, симболизује устанички период против турске окупације, према којем се становници овог дела Пиринске Македоније односе с посебним поштовањем, не пропуштајући ни једну званичну прилику да нагласе своју слободарску прошлост.
Ентеријер „Старог Комите” не одудара од осталих етно-ресторана начичканих дуж калдрмисаних сокака Банског. О дрвеним гредама, старим неколико векова, висе звона овнова предводника, бивољи рогови, понеки јатаган, ткани ћилими, грнчарија, старинске кабанице...
Љубазна газдарица, Адријана, с оријенталним шармом препоручује домаћe предјело, са сиром, печеном паприком и суџуком од коњског меса. Бивша мисица Бугарске, иако живи на релацији Венеција-Софија, сваки слободан тренутак проводи у Банском.

СЛИЧНОСТИ, МОЛИТВЕ, БАЛАДЕ

„Овде су се некада склањали комити. Један од њих био је мој чукун-деда, чији је отац сазидао ову кућу, стару више од три века. Зато овај простор има душу, јер кроз њега теку векови, као што теку и нашим венама. Ми покушавамо да останемо верни традицији. Не бежимо од савремености, отворени смо за њу, али и свесни да је добрим делом обезличила западног човека, свела га на машину са програмираним потребама. А ако се одрекнемо себе, ми смо остали голи у снежним сметовима захуктале цивилизације”, каже Адријана, наглашавајући да је неговање аутентичности једини начин за очување имунитета малих народа пред ударима глобализације.
 „Овај крај је познат по слободарском духу. Људи су слични вама Србима. Бране себе, а изузетно су гостољубиви и добри домаћини”, каже Александар – Сашо, из Пловдива, распитујући се за свог пријатеља Ђованија, власника истоимене посластичарнице из Новог Сада и молећи се, са три прста, за здравље српског генерала. Препоручује да обавезно дегустирамо домаћи шардоне из храстовог бурета. У предивном амбијенту складно су, као вековима у природи, срасли камен и дрво, овде закићени понеким металним клином, парчетом коже или шареном тканицом простртом по дрвеним клупама и наслонима. Добују звуци рок балада из шездесетих. Евергрин, лагани рок, понека шансона као да су од вајкада део ове архаичне и душом испуњене атмосфере.
Уосталом, изоштрено око нашег уредника фотографије Драгана Боснића забележило је добар део онога што нуди Банско.

***

Биатлон
У Банском, међу двадесетак екипа на Отвореном првенству Европе у биатлону, налазила се и репрезентација Србије, коју су чинили шест чланова у мушкој и једна дама у женској конкуренцији.
Златиборац Никола Јеремић студент ДИФ-а, иако ни он ни другови нису успели да се домогну победничког постоља, није крио задовољство условима и амбијентом у којима се одвијало такмичење.

***

Рилски манастир
На само тридесетак километара од Благоевграда, који се налази на путу Софија-Банско, на југозападној падини планине Рила, на 1.147 метара надморске висине, у долини истоимене реке, смештен је Рилски манастир, највеће сакрално, културно, архитектонско и историјско здање у Бугарској Посвећен је светом Јовану Рилском који је, сматра се, и основао овај манастир у X веку. Мошти овог светитеља од краја XV века и почивају овде.
Али овом светињом, у коју долази велики број ходочасника и туриста, ускоро ћемо се посебно бавити.